Црвени крст Србије, који обележава 150 година постојања, уз Српску православну цркву и Војску Србије, представља једну од институција са највећим угледом и поверењем у нашем друштву. Бити њен део није само привилегија – то је част.
Посебна је част примити Златни знак Црвеног крста Србије из руку његовог председника, чувеног српског хирурга, проф. др Драгана Радовановића.
„Сви људи личе једни на друге по својим манама, али се разликују по својим врлинама“, рекао је Толстој. Управо те врлине чине људе које окупља Црвени крст.
Када сте окружени храбрим, племенитим и оствареним људима који су спремни да се жртвују за друге, такви и сами постајете. Њихов пример вас мења – тихо, али заувек. Уче вас да будете бољи него што сте мислили да можете и да јесте.
Мој пут са Црвеним крстом почео је још у основној школи – на такмичењима из прве помоћи. Даље се преплитао кроз тешке године деведесетих, НАТО бомбардовање, одласке на Косово и Метохију, па до оних ведријих, попут рада са најмлађима.
Захвалан сам Црвеном крсту Новог Сада на поверењу и на томе што ме је, шест година након Сребрног знака, предложио и за Златни. Захвалан сам и Управном одбору, који је тај предлог једногласно подржао.
Али изнад свега – захвалан сам што сам део заједнице коју чине најплеменитији људи ове земље.
