Pred nama je jedan dirljiv pogled na kosovskometohijsku priču, viđenu kroz okular jednog osetljivog fotografa. Njegove fotografije nisu samo jedan pres-dokument o stvarnosti u kojoj živimo, o stvarnosti Srba na Kosovu, već prerastaju u jednu univerzalnu priču o pravoslavnom duhu, o srpskoj lepoti, o Kosovu kao o jednoj živoj rani, ali kao živoj rani iz koje zrači snaga nečeg iskrenog i dubokog.
Darko Dozet ne fotografiše i ne slika, on naprosto osveštava naše manastire, osveštava naše kosovske pejzaže, ljude sa Kosova, portale crkava i manastira i, sa puno duha, empatije i saosećanja, otkriva nam svu tragiku realnosti tih 100.000 zatočenih ljudi dole na Kosovu.
Ove fotografije, koje traže našu saosećajnost, omogućavaju nam da osetimo tu stvarnost Kosova i podsećaju nas da ono što nas vraća ka samom jezgru našeg bića mora da proistekne iz jedne velike činjenice — afirmacije naše tradicije i naših praotačkih časti.
Mi živimo u jednom vremenu kada je došlo do trostrukog rascepa: do rascepa između čoveka i Boga, čoveka i prirode, i do rascepa u samom čoveku. Ti rascepi čoveka razdiru. U jednom takvom vremenu, kada mi kao narod tražimo svoj identitet, kada preispitujemo svoj identitet, ovakve izložbe nam se ukazuju kao pravi, istinski svetionici.
Dragan Jovanović Danilov
Pesnik, esejista i likovni kritičar
