Crveni krst Srbije, koji obeležava 150 godina postojanja, uz Srpsku pravoslavnu crkvu i Vojsku Srbije, predstavlja jednu od institucija sa najvećim ugledom i poverenjem u našem društvu. Biti njen deo nije samo privilegija – to je čast.
Posebna je čast primiti Zlatni znak Crvenog krsta Srbije iz ruku njegovog predsednika, čuvenog srpskog hirurga, prof. dr Dragana Radovanovića.
„Svi ljudi liče jedni na druge po svojim manama, ali se razlikuju po svojim vrlinama“, rekao je Tolstoj. Upravo te vrline čine ljude koje okuplja Crveni krst.
Kada ste okruženi hrabrim, plemenitim i ostvarenim ljudima koji su spremni da se žrtvuju za druge, takvi i sami postajete. Njihov primer vas menja – tiho, ali zauvek. Uče vas da budete bolji nego što ste mislili da možete i da jeste.
Moj put sa Crvenim krstom počeo je još u osnovnoj školi – na takmičenjima iz prve pomoći. Dalje se preplitao kroz teške godine devedesetih, NATO bombardovanje, odlaske na Kosovo i Metohiju, pa do onih vedrijih, poput rada sa najmlađima.
Zahvalan sam Crvenom krstu Novog Sada na poverenju i na tome što me je, šest godina nakon Srebrnog znaka, predložio i za Zlatni. Zahvalan sam i Upravnom odboru, koji je taj predlog jednoglasno podržao.
Ali iznad svega – zahvalan sam što sam deo zajednice koju čine najplemenitiji ljudi ove zemlje.
