Sada, 2017. godine u jesen, već je lako i jednostavno reći koju reč o Darku Dozetu, trenutno fotoreporteru „Večernjih novosti“, a pre toga „Dnevnika“ i Novinske agencije „Tanjug“. Njegovo ime je zasigurno jedno od najjačih foto-imena na našim prostorima.
Nema novine ni novinske agencije, ni svetske ni domaće, koje nisu prenele Darkove radove raznim povodima – od vrućih terena do sasvim običnih, majstorski odrađenih ljudskih tema.
Put do vrsnog novinskog fotografa nije nimalo jednostavan. Za razliku od novinara koji se raspišu na više šlajfni da bi uspeli da kažu gotovo sve, zadatak novinskog fotografa jeste da kaže sve u jednoj ili dve fotografije, što zahteva ozbiljno udubljivanje u tematiku događaja.
Bude tu lajf fotografija, sporta, protokola i fotografija nesreća raznih vrsta, koje je Darko uvek iznova priseban da snimi i što pre emituje. Njegov rad nalazi se na samom vrhu lestvice kvaliteta.
Darkova veličina leži upravo u tome – daje sve za dobru fotografiju, ne štedeći ni sebe, ni fotoaparate, pa ni okolinu.
Po završetku školovanja, Darko je izučio staru, proverenu novinsku foto-školu u foto-odeljenju novosadskog „Dnevnika“. To znači da je stasavao pored fotografskih legendi – gospodina Jove Vajdla, gospodina Steve Lazukića, gospodina Gavre Grujića i drugih, koji i sada, zasigurno, iz večnih foto-lovišta zadovoljno trljaju ruke zbog Darkovog sadašnjeg fotografskog opusa.
Od njih je imao šta da nauči. Vladala je celuloidna traka sa hemijom i samo nekoliko „japanaca“ u pomoći pri merenju svetla, pa fotoreporteri nisu imali drugog oslonca do sopstvene snalažljivosti. Na kraju radnog procesa čekala ih je ogromna foto-bubanj sušilica, gde se „verifikovalo“ sve do tada urađeno.
Još i sada se sećam kako Darko, onako stasit, stoji i slaže slike na platnenu traku bubnja da što pre vidi gotove fotografije, upijajući znanje slušanjem dobronamernih saveta iskusnih kolega.
Sve je sada drugačije, ali… Pored postojanja tehnologije sa stotinama „japanaca“ u pikselima, dobar kadar je i dalje dobar kadar – što Darko nesebično prenosi kako publici, tako i kolegama koji se nalaze na početku karijere.
Jaroslav Pap
Urednik fotografije
dnevnog lista „Dnevnik“
(1994. -2000.)
