Povremeno neke stvari digitalizujem, pa sam tako naleteo i na svoju reportažu iz čarobnog Sankt Peterburga, koju sam objavio u „Novostima“ marta 2010. godine, te sam rešio da je podelim sa vama.
Daleke 1703, na ušću Neve u Finski zaliv Baltičkog mora, podigao ga je car Petar Veliki. Više od dva veka bio je prestonica Ruske imperije – u doba njene najveće moći i sjaja – a danas se Sankt Peterburg, okovan snegom i ledom, prostire na stotinu jezera i čak 90 manjih ili većih reka i kanala, dugih ukupno 300 kilometara!
Da bi grad mogao da funkcioniše, na njima je izgrađeno više od 800 mostova, od kojih je 214 pešačkih, a 21 pokretan.
Suprotno uvreženom mišljenju da ga je nazvao po sebi, Petar Veliki gradu je ime dao po svom zaštitniku – Svetom Simonu Petru. Iz Evrope je doveo najbolje arhitekte toga doba i izdao ukaz da se sav kamen Rusije dopremi u Petrograd. Od tada, ravno tri decenije, nijedan kamen iz beskrajne zemlje nije smeo da se uzida nigde osim u, i danas, veličanstvene zidine „severne Venecije“, kako još zovu ovaj čudesni grad.
– Još dok su se nazirali njeni prvi obrisi, Petar je najuglednijim ruskim porodicama naredio da se, o svom trošku, presele u novu „stolicu“… Danas je njegov grad jedan od najlepših na svetu, u kojem živi oko šest miliona ljudi, a dnevno ga pohode na stotine hiljada turista iz svih krajeva sveta – objašnjava, dok sa reporterom „Večernjih novosti“ stoji na obali zaleđene Neve, publicista Valerija Tučkova.
I, zaista, gosti imaju čemu da se dive: od raskošne arhitekture, preko veličanstvenih spomenika, od kojih je, razume se, najmonumentalniji onaj posvećen njegovom osnivaču, do neprocenjivog bogatstva čuvenog muzeja „Ermitaž“. Sankt Peterburg, inače, ima čak 4.000 kulturno-istorijskih spomenika, među kojima i 2.400 zdanja koja su pod zaštitom UNESKO-a. Poređenja radi, to je 15 odsto od ukupnog broja zgrada u tom zaista predivnom gradu i veći procenat u svetu, iako je tri puta manja, ima samo – Venecija!
„Ermitaž“, prvobitno izgrađen kao carski zimski dvorac – verovali ili ne – nije bio zatvoren čak ni tokom opsade u Drugom svetskom ratu. Pod nemačkim bombama, građani su sami pakovali i evakuisali umetnička dela, ne mareći za svoje živote. Istovremeno, kao da se ama baš ništa neobično ne dešava, neustrašivi kustosi posetiocima su, ispred praznih ramova i vitrina, te postamenata bez spomenika, istrajno pripovedali njegovu istoriju… Ma koliko to zvučalo neverovatno, „Ermitaž“ je samo jedan od ukupno 240 muzeja koje možete da obidete u Petrovom gradu. Po značaju, odmah iza njega je Ruski državni muzej, čija raskoš gotovo nimalo ne zaostaje za planetarno čuvenim uzorom.
U ovoj svojevrsnoj kulturnoj prestonici sveta nalazi se i više od 70 pozorišta, operskih i baletskih scena…
– Na vrhu te piramide je naš „Marinski teatar“, osnovan 1783. – tvrdi Andrej Ponomarjov, peterburški advokat i zaljubljenik u svoj grad. – Posebno smo ponosni što je „Marinski“ kolevka ruske opere i baleta, ovde su živeli i stvarali Čajkovski, Musorgski, Rimski-Korsakov, Stravinski, Šostakovič… Odavde je u osvajanje baletskog sveta krenula i Ana Pavlova.
Duh carske Rusije oseća se na svakom koraku njene nekadašnje prestonice – naročito dok šetate Nevskim prospektom, peterburškim najvećim i najraskošnijim bulevarom. Jer, osećaj je zaista neponovljiv: kao da ste kročili u Rusiju Puškina, Tolstoja, Dostojevskog, Gogolja ili Bloka, velikana koji su u „Piteru“, inače, i proveli znatan deo života…
– Dok sedite u nekom od kafea, Peterburžani jednostavno mogu, bez razmetanja, da vas obaveste kako je baš tu, nekada davno, sedeo neko od pobrojanih pisaca i uživao uz neki od hiljadu vrsta čajeva koje mi i danas uglavnom pijemo, dok raspravljamo o književnosti, onako kako drugi raspravljaju, recimo, o fudbalu ili politici – smeje se Ponomarjov, dodajući kako, za razliku od stranaca, kafu voli malo ko od meštana.
Za razliku od stalno užurbanih i samim sobom zaokupljenih Moskovljana, Peterburžani su – sušta suprotnost: vedri, opušteni, nasmejani i uvek spremni da pomognu putniku-namerniku ili zalutalom turisti. – Uvek, najpre, pokušamo da ljudima objasnimo gde se nalazi ono što traže, a ako ne uspemo, nije nam teško da ga tamo i odvedemo – potvrđuje Aleksandar Orlov, inače veliki prijatelj Srbije i jedan od lidera sveruske organizacije sa srpskom dušom „Kosovski front“.
Jednako je, međutim, raskošna i okolina Sankt Peterburga, koju čine dvorci Carsko Selo, Petergof, Oranienbaum, Pavlovsk, Puškin, Streljna…
Tu je i Gačina, iz koje je 1917. u naše Sremske Karlovce doneta ruka Svetog Jovana Krstitelja – danas jedna od najvećih hrišćanskih svetinja uopšte, kasnije i do danas stacionirana u Cetinjskom manastiru.
STOTINE HRAMOVA
U samom „Piteru“ nalazi se više od 200 pravoslavnih crkava i manastira, a dobar deo podignut je još u Petrovo vreme. Najznačajniji su oni ženski, u kojima su se – po strogim načelima vere i morala – obrazovale mlade Ruskinje, kasnije uzor vršnjakinjama u čitavoj zemlji.
Dva najlepša peterburška hrama ujedno su i saborni: Kazanski i Isakijevski. Od moštiju mnogih svetitelja, koji počivaju u njihovom gradu, Peterburžani se najčešće mole Svetoj Kseniji Blaženoj i Svetom Jovanu Kronštatskom.
CVET RUSKE INTELIGENCIJE
Peterburžani su posebno ponosni što je, oduvek, cvet ruske inteligencije dolazio baš iz njihovog grada. Tako je i danas, kada na čelu ponovo moćne zemlje stoje predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin. Iz Sankt Peterburga, nadalje, bio je i blaženopočivši ruski patrijarh Aleksij Drugi. Intelektualne snage ljudi iz Lenjingrada, kako se grad zvao u njegovo doba, toliko se plašio i Josif Visarionovič Staljin da je, u njegovim zloglasnim čistkama, stradao najveći broj kadrova baš iz tog grada.
ODOLELI HITLERU
Rim je pao, Troja je pala, ali Lenjingrad – nije! Ovako Peterburžani i danas komentarišu Hitlerovu naredbu nemačkim trupama da njihov grad sravne sa zemljom i likvidiraju kompletno stanovništvo. Firer je, kažu, nameravao da na tom mestu sagradi veliki nemački grad, koji će svedočiti o njegovoj moći. Da bi odbranilo svoju slobodu, živote je – za 900 dana opsade – na oltar svoga grada i otadžbine položilo više od milion žitelja, ili gotovo trećina tadašnjeg stanovništva.
MILIONI KNJIGA
Ljude sa knjigom u ruci u Sankt Peterburgu možete sresti bukvalno svuda: u metrou, u kafanama i restoranima, u čekaonicama železničkih ili autobuskih stanica, prelepim parkovima… Ništa čudno, s obzirom na to da su biblioteke ovog grada nešto zaista neponovljivo. Samo čuvena „Saltikov-Ščedrinova biblioteka“ ima 30 miliona knjiga na čak 85 jezika. S druge strane, u fondu Biblioteke Ruske akademije nauka nalazi se „samo“ 17 miliona tomova neprocenjive vrednosti…
Tekst i fotografije Darko Dozet
