Пред нама је један дирљив поглед на косовскометохијску причу, виђену кроз окулар једног осетљивог фотографа. Његове фотографије нису само један прес-документ о стварности у којој живимо, о стварности Срба на Косову, већ прерастају у једну универзалну причу о православном духу, о српској лепоти, о Косову као о једној живој рани, али као живој рани из које зрачи снага нечег искреног и дубоког.
Дарко Дозет не фотографише и не слика, он напросто освештава наше манастире, освештава наше косовске пејзаже, људе са Косова, портале цркава и манастира и, са пуно духа, емпатије и саосећања, открива нам сву трагику реалности тих 100.000 заточених људи доле на Косову.
Ове фотографије, које траже нашу саосећајност, омогућавају нам да осетимо ту стварност Косова и подсећају нас да оно што нас враћа ка самом језгру нашег бића мора да проистекне из једне велике чињенице — афирмације наше традиције и наших праотачких части.
Ми живимо у једном времену када је дошло до троструког расцепа: до расцепа између човека и Бога, човека и природе, и до расцепа у самом човеку. Ти расцепи човека раздиру. У једном таквом времену, када ми као народ тражимо свој идентитет, када преиспитујемо свој идентитет, овакве изложбе нам се указују као прави, истински светионици.
Драган Јовановић Данилов
Песник, есејиста и ликовни критичар
