Ако вас живот награди или казни да га проведете у новинарству (биће да је реч и о једном и о другом), све ће бити узалуд ако вам не да и прилику да извештавате о великим догађајима. И управо вас на томе провери.
Стицајем околности, 1998. сам био у прилици да одлучујуће утичем на пријем Дарка Дозета на место фоторепортера у дописништву Танјуга у Новом Саду, које сам тада водио. Непуну годину касније, НАТО је брутално бомбардовао нашу земљу, а он, још готово голобрад, већ на првом великом професионалном изазову показао је да има све што чини вансеријског фоторепортера.
Фасцинантан осећај за тренутак који треба да овековечи, муњевиту реакцију која фотоапарат претвара у део његовог мозга и душе и, најзад – или можда пре свега – храброст коју је, додуше, понекад ваљало обуздавати, али која никада није изневерила.
Све то је, безброј пута, потврдио и у годинама које су следиле. То потврђује и данас, кад заокружује значајан професионални јубилеј, за који заслужује све честитке!
Ђорђе Вукмировић
Шеф дописништва новинске
агенције Танјуг за Војводину
(1997.-2003.)
