Ako vas život nagradi ili kazni da ga provedete u novinarstvu (biće da je reč i o jednom i o drugom), sve će biti uzalud ako vam ne da i priliku da izveštavate o velikim događajima. I upravo vas na tome proveri.
Sticajem okolnosti, 1998. sam bio u prilici da odlučujuće utičem na prijem Darka Dozeta na mesto fotoreportera u dopisništvu Tanjuga u Novom Sadu, koje sam tada vodio. Nepunu godinu kasnije, NATO je brutalno bombardovao našu zemlju, a on, još gotovo golobrad, već na prvom velikom profesionalnom izazovu pokazao je da ima sve što čini vanserijskog fotoreportera.
Fascinantan osećaj za trenutak koji treba da ovekoveči, munjevitu reakciju koja fotoaparat pretvara u deo njegovog mozga i duše i, najzad – ili možda pre svega – hrabrost koju je, doduše, ponekad valjalo obuzdavati, ali koja nikada nije izneverila.
Sve to je, bezbroj puta, potvrdio i u godinama koje su sledile. To potvrđuje i danas, kad zaokružuje značajan profesionalni jubilej, za koji zaslužuje sve čestitke!
Đorđe Vukmirović
Šef dopisništva novinske
agencije Tanjug za Vojvodinu
(1997.-2003.)
